Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију.
У добронамерним порукама, које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења. Потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву. Да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну. Многи и не обраћају довољну пажњу на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу. Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти) а духовна подлога (икона, свете мошти и сл.) им је само мистична ограда иза које се крију. Икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити него је средство магијске брзе среће и брзог успеха. Да би били убедљивији, указују да она стиже из Јерусалима, манастира Острог, са Свете Горе и сл. Или честитају непостојећи празник – рођење Светог Николе. Нису све поруке писане по иконама, има и чисто текстуалних које нас на сладуњав начин поучавају и желе нам срећу. Тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј. веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора. Једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило. То је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере. А они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине. Они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна јер је исписана на православној икони.
Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију.
У добронамерним порукама, које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења. Потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву. Да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну. Многи и не обраћају довољну пажњу на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу. Ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти) а духовна подлога (икона, свете мошти и сл.) им је само мистична ограда иза које се крију. Икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити него је средство магијске брзе среће и брзог успеха. Да би били убедљивији, указују да она стиже из Јерусалима, манастира Острог, са Свете Горе и сл. Или честитају непостојећи празник – рођење Светог Николе. Нису све поруке писане по иконама, има и чисто текстуалних које нас на сладуњав начин поучавају и желе нам срећу. Тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј. веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора. Једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило. То је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере. А они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине. Они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна јер је исписана на православној икони. Исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије – врачају над иконама.
У тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ из паганске и антихришћанске кухиње: будистичке, исламске, католичке, протестантске, чак атеистичке. Шта ове поруке поручују? Да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују Божји закон, него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно. И тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш. Ове поруке су, заправо, врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја. Веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш Богу, да идеш на Литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила.
Ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће:
Икона Пресвете Богородице са Христом на којој пише: „Вечерас је вече за привлачење новца у ваш дом. Ако желите да од сутра у вашем дому буде више новца поделите свету икону“. – Очигледна злоупотреба иконе.
Икона Св. Василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „Ko podeli sliku neka ga čuva Sveti Vasilije“.
Ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако доносе загарантовану заштиту Светитеља? Сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство. Тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством.
Фотомонтажа: Христов лик међу облацима. На њој пише латиницом: „Ova slika donosi sreću. Podeli i čeka te sreća za 2 dana“. Молитва са Острога, писана латиницом. Прво следе цитати, а онда молитва: „Bože, uđi u moju kuću i oduzmi sve moje brige i bolesti. Leči i bdij nadamnom i mojom porodicom. U Božje ime. Amin.“ Испод тога следи поука: „Veruj, ova molitva je toliko moćna. Nešto dobro će Ti se dogoditi, nešto što već dugo čekaš. Prosledi je na adrese 12 osoba. Ne prekidaj i ne postavljaj pitanja. Stani na trenutak s onim što radiš i pošalji ovu molitvu na svojih 12 osoba. Sada gledaj ono što On može.“ Обрати пажњу: Не каже: „Боже, нека буде воља Твоја!“, него – моја. Поручује управо како се не треба молити Богу. Затим наређује: „Не прекидај и не постављај питања!“
Буда који се грохотом смеје. На тој слици пише латиницом: „Japanci vam poručuju: "Svaki puta kada podijelite nasmijanog Budu, stiže vam novac ili jako dobre vijesti!“ Седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет. На врху пише латиницом посвета: „Za najbolje od najboljih. A tu si i Ti“. Испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „Šaljem ti LOTOS, cvet beli / da te obraduje, da te razveseli / a ti ga šalji nekom dragom srcu tvom / da uđe sreća u još nečiji dom“.
Порука, писана латиницом, која обара с ногу – толико је добронамерна да је чудотворна! У њој се каже: „Za tebe! Pročitaj ga! Stvarno je lepo (idi dole) –
Pitao sam anđela da te sinoć gleda, ali se vratio. Pitao sam „zašto“? Anđeo je rekao: „Anđeli ne bdiju nad anđelima!“ U vašem svetu ima 20 anđela. 10 ih spava, 9 svira i 1 čita ovu poruku. Pročitajte dalje – to nije šala. Anđeli su primetili da se nešto boriš. Kažu da je gotovo sada. Dobijate blagoslov. Ako verujete u anđele, pošaljite ovu poruku, nemojte ga zanemariti, bićete testirani. Dve velike stvari će se naseliti večeras u vašu korist. Pustite sve i prosledite ga. Sutra će biti najbolji dan ikad. Pošaljite ovu poruku 10 prijatelja (uključujući i mene). Ako ga ne vratim, pretpostavljam da ne pripadam. Kad dobijete 5 odgovora, neko koga voliš, tiho će te iznenaditi. PS: ako ste sve učinili, ova ikona će svetleti crveno. Vreme se izvodi. Rot.“
Ту нема никакве иконе. Гаталица. Измишљотина. Очигледно магијско потпиривање сујете испразним бесмислицама.
Ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову „добронамерну“ сујету – оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! Понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом. Да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? А знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно. У сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја. Ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају. Нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке. Заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа!
А, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере. Шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух. А то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима Св. апостола Павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине Православне вере. Са којим циљем? Са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама Светих Отаца. Као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке. Можда је на то најпроницљивије указао песник Матија Бећковић: „Теретане су данашње цркве, а смс – нова поезија“ (Blic nedelje / Gost „Blica“ / 6. septembar 2020.). Чувајмо се! Христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (Мт 24,23-24; Мк 13,5-6; Лк 21,8). Ево, и на овај начин.
Аутор текста: Радмила Грујић
(Објављено у Православном мисионару, март-април 2021.)