СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

У СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

Целомудрени Јосиф показао се као праведни управитељ и хљебодавац:
О, колико он врлина има.

(Стихо о племенитом Јосифу)

Христос, клетвом осуши смокву, која праобразује синагогу јеврејску којој су туђи духовни плодови: избегнимо њен удео.

(Стих о неплодној смокви)

У Свети и Велики Понедељак сећамо се блаженог племенитог Јосифа, и од Господа проклете, осушене смокве, јер данашњег дана почињу света страдања Господа нашег Исуса Христа, а пре тога као Његовог праобраза, сећамо се племенитог Јосифа.Он је био  последњи син патријарха Jакова, којег му је родила Рахиља. Пошто га брaћa омрзоше због неких сновиђења, они га прво бацише у дубоку јаму, док су оца обманули окрвављеном одећом, као да су га, тобоже, растргале звери. Затим га за тридесет сребрника продају Исмаилћанима, који га поново препродају Пентефрију, управнику евнуха египатског цара- фараона. Када је негова жена безумно насрнула на целомудреност младића, он је побегао, не желећи да учини безакоње, оставивши своју хаљину. Тада га је она оклеветала пред господаром, и он бива бачен у окове и мрачну тамницу. Потом га, због тумачења снова, изводе из тамнице и представљају цару, и он постаје господар читаве египатске земље. На крају, приликом продаје пшенице, поново се открива својој браћи, и благочестиво преживевши читав живот умире у Египту, сматран, поред других врлина, велик у целомудрености.

Он је праобраз Господа Христа, јер и Христос страда од својих саплеменика Јудеја, и ученик га продаје за тридесет сребреника, и бива бачен у тамну и мрачну јаму – гроб, одакле се, васкрснувши сопственом силом, зацарио над Египтом, тј. над сваким грехом, и потпуно га победио, и влада читавим светом и по човокољубљу нас искупљује тајанственим давањем пшенице – хлеба, предавши самога Себе за нас и хранећи нас Хлебом Небеским – Својим Живоносним Телом. Из тог разлога се сад помиње племенити Јосиф.

Заједно са тим, сећамо се и осушене смокве, јер Божанствени еванђелисти, Матеј и Марко, говоре о томе одмах после казивања о уласку Господњем у Јерусалим. Марко каже: „И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње“ (Мк. 11, 12), а Матеј каже : „Ујутру враћајући се у град огладње; и угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, јер јој не беше време плода, и рече јој: „Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква“ (Мт. 21, 18-19).

Смоква представља јудејску синагогу, у којoj Спаситељ није пронашао плод какав доликује, већ само сенку закона, због чега им је одузео и ту сенку, учинивши их потпуно бесплодним. Ако би неко упитао: Због чега се дрво које нема душу и које није ништа сагрешило, исушује и подвргава проклетству, нека тај зна да је то зато што су Јудеји, гледајућhи Христа, који je увек свима чинио добро и никада никоме није учинио ништа лоше, мислили да Он има власт да чини само добро, али не и да кажњава. Али пошто jе човекољубив, Владика није хтео да покаже на човеку, да може и то. Зато, како би уверио незахвални народ да Он има власт и да кажњава, Он као Свеблаги не кажњава њих, већ подвргава казни бездушну и неосетљиву природу.

Али постоји и једно тајанственије тумачене, које је до нас дошло од премудрих стараца, како каже Исидор Пелусиот- а то је да је то било рајско дрво непослушања, чије су листове и употребили за покривање себе први преступници, због чега је оно и овде, по човекољубљу, од стране Христа подвргнуто проклетству, које није примило раније, како никада не би доносило плод који је узроковао грех. А разлог поређења греха са смоквом је очигледан, јер и грех пружа пријатно задовољство. Прво долази греховна наслада, а затим долази- опорост и горчина савести.

Уосталом, Свети Оци су овде ставили причу о смокви ради умиљења, као и причу о Jосифу- зато што је он праобраз Господа Христа. Неплодна смоква је свака душа, којој је стран сваки духовни плод, којy Господ ујутру, тј. после овог живота, не нашавши Себе у њој, исушује клетвом и баца је у огањ вечни – и она постаје као некакав исушени стуб, који застрашује оне који не доносе плодове достојне врлина.

Молитвама племенитог Јосифа, Хисте Боже, помилуј нас. Амин.