СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у четврту недељу поста

ПОСВЕЋЕНУ СВЕТОМ ЈОВАНУ ЛЕСТВИЧНИКУ

 

Иако је жив телом, свети Јован је био мртав свету,
И иако је телом умро, вечно је жив душом,
Оставио нам је књигу Лествицу
Са тридесет духовних степеница
Показујући нам пут свог духовног узрастања
Јер је умро у тридесети пролећни дан.

(Стихови)

 

        Када свети Jован беше напунио шеснаест година, будући савршен умом, принесе самога себе Богу као жртву непорочну, отишавши на Синајску гору. Када је прошло још деветнаест година, он се упућује на поприште безмолвија на пет стадија од Саборног храма Синаjског манастира. Дошавши до обитељи Палестри, на место звано Тола, свети Јован је ту поживео четрдесет година, горећи Божанском љубављу. Непрестано бивајући распаљиван њеним огњем. Jeo je све што није било забрањено монашким уставом, али веома умерено, због чега је премудро сломио гордост у себи. Али ко може да искаже изворе суза његових. Спавао је толико, колико jе било неопходно, да не би од бденија изнемогао. Цео живот његов је био непрестана молитва и безмерна љубав ка Богу. Тако богоугодно поживевши и подвизавајући се, написао је књигу звана Лествица, у којој је изложио учење о спасењу, и испунивши се благодати, достојно се упокојио у Господу. Оставио је и многа друга писана дела.

Молитвама његовим, Боже, помилуј и спаси нас.