СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у трећу недељу поста

ЗВАНУ КРСТОПОКЛОНА
ПОСВЕЋЕНУ ЧАСНОМ И ЖИВОТВОРНОМ

КРСТУ ГОСПОДЊЕМ

Нека се сва земља Крсту поклони,

Кроз који је познала да се поклања Теби,

                                Господе Христе.

(Стихови)

 

Овај дан, у трећу недељу поста, празнујемо поклоњење Часном и Животворном Крсту ради следећег разлога:

            У време четрдесетодневног поста и ми се на неки начин распињемо, умртвљујући страсти, и имамо oceћaj горчине, падамо духом и изнемогавамо, па се због тога пред нас поставља Часни и Животворни Крст, да нас освежи и укрепи, подсећајући нас на страдања Господа нашега Исуса Христа, и да нас утеши.

 

 

СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у другу недељу поста

ПОСВЕЋЕНУ СВЕТОМ ГРИГОРИЈУ ПАЛАМИ

 АРХИЕПИСКОПУ СОЛУНСКОМ

Великог и пресветлог проповедника светлости

Светог Григорија

Сада ка незалазној светлости

Приводи Источник светлости

(Стихови)

 

Овај син Божанске и невечерње светлости, заиста истинити Божији човек и дивни служитељ и слуга Божији , био је родом из Цариграда, од благородних и славних родитеља. Од младости он се трудио да украси  врлинама и образовањем, не толико спољашњег и телесног човека, но много више унутрашњег и невидљивог.

Отац му је умро кад свети Григорије беше јако мали, а мајка његова и њега и браћу и сестре његове васпиташе строгим животом, учећи их закону Божијем и Свештеном Писму, а после их даде и учитељима, да би их добро научили и светској мудрости.

 

 

СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у прву недељу поста

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

 У овај дан прве недеље поста, зване Недеље Православља, празнујемо обновљење поштовања светих и часних икона, које је Црква Христова установила у вријеме цара Михаила и свете блажене царице Теодоре и светога патријарха цариградског Методија, и то се догодило овако: 

Када је цар Лав Исавријанац, који је раније гонио магарце и напасао свиње, задобио царски скиптар по Божијем допуштењу, у то вријеме Црквом управљаше свети Герман. Убрзо га цар Лав позва и рече му: „ Ја мислим, владико, да се свете иконе не разликују од идола, због тога нареди да се испита шта је ту истина. Ако су истинити ликови светих, треба их објесити на висину, да не би они који се у гријеху ваљају стално их каљали, цјеливајући их.“ Патријарх је одвраћао цара од мржње према иконама, говорећи: „Ниси ли ти, о царе тај, који ће некада по пророчанству да подигне гоњење на свете иконе, и коме је име Конон?“ А он одговори: „Ја сам тако био назван у младости.“ Пошто се патријарх није повиновао његовој вољи, цар га прогна и на његово мјесто постави свога једномишљеника Анастасија, и тако од тада започе борба против светих икона. Прича се да су њему такву мржњу према иконам предложили Јевреји, који су му на неки врачарски начин претсказали да ће бити постављен за цара, док је био још убог, и са њима живео гонећи магарца.