СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

У СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

Целомудрени Јосиф показао се као праведни управитељ и хљебодавац:
О, колико он врлина има.

(Стихо о племенитом Јосифу)

Христос, клетвом осуши смокву, која праобразује синагогу јеврејску којој су туђи духовни плодови: избегнимо њен удео.

(Стих о неплодној смокви)

У Свети и Велики Понедељак сећамо се блаженог племенитог Јосифа, и од Господа проклете, осушене смокве, јер данашњег дана почињу света страдања Господа нашег Исуса Христа, а пре тога као Његовог праобраза, сећамо се племенитог Јосифа.Он је био  последњи син патријарха Jакова, којег му је родила Рахиља. Пошто га брaћa омрзоше због неких сновиђења, они га прво бацише у дубоку јаму, док су оца обманули окрвављеном одећом, као да су га, тобоже, растргале звери. Затим га за тридесет сребрника продају Исмаилћанима, који га поново препродају Пентефрију, управнику евнуха египатског цара- фараона. Када је негова жена безумно насрнула на целомудреност младића, он је побегао, не желећи да учини безакоње, оставивши своју хаљину. Тада га је она оклеветала пред господаром, и он бива бачен у окове и мрачну тамницу. Потом га, због тумачења снова, изводе из тамнице и представљају цару, и он постаје господар читаве египатске земље. На крају, приликом продаје пшенице, поново се открива својој браћи, и благочестиво преживевши читав живот умире у Египту, сматран, поред других врлина, велик у целомудрености.

Улазак Господњи у Јерусалим

СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

На Цвети

УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ

На магарету седиш Ти који су речју Небо створио,
И ослобађаш људе који се уподобише животињама.

(Стихови)

 

У овај дан, празнујемо славни и пресветли празник Цвети, ради овога разлога:

По васкрсењу Лазаревом из мртвих, многи видећи шта се догодило, повероваше y Господа Христа. Потом јудејски сабор- синедрион-донесе пресуду да убију и Господа Христа, а и самог Лазара.

Због тога се Господ Исус удаљи од њихове злобе, јер се Јудеји договорише да Га убију за празник Пасхе. Али њему беше дато дуго времена да то избегне, А шест дана пре Пасхе, говори сванђелиста Jован, дође Исус у Витанију где беше умрли и васкрсли Лазар, и тамо са њима би за обедом, а jeђaше са Њим и свети Лазар, а сестра његова Марија на Христове ноге миро изливаше (ср. Јн. 12,1-3).

СИНАКСАРСКО ЧИТАЊЕ

у четврту недељу поста

ПОСВЕЋЕНУ СВЕТОМ ЈОВАНУ ЛЕСТВИЧНИКУ

 

Иако је жив телом, свети Јован је био мртав свету,
И иако је телом умро, вечно је жив душом,
Оставио нам је књигу Лествицу
Са тридесет духовних степеница
Показујући нам пут свог духовног узрастања
Јер је умро у тридесети пролећни дан.

(Стихови)

 

        Када свети Jован беше напунио шеснаест година, будући савршен умом, принесе самога себе Богу као жртву непорочну, отишавши на Синајску гору. Када је прошло још деветнаест година, он се упућује на поприште безмолвија на пет стадија од Саборног храма Синаjског манастира. Дошавши до обитељи Палестри, на место звано Тола, свети Јован је ту поживео четрдесет година, горећи Божанском љубављу. Непрестано бивајући распаљиван њеним огњем. Jeo je све што није било забрањено монашким уставом, али веома умерено, због чега је премудро сломио гордост у себи. Али ко може да искаже изворе суза његових. Спавао је толико, колико jе било неопходно, да не би од бденија изнемогао. Цео живот његов је био непрестана молитва и безмерна љубав ка Богу. Тако богоугодно поживевши и подвизавајући се, написао је књигу звана Лествица, у којој је изложио учење о спасењу, и испунивши се благодати, достојно се упокојио у Господу. Оставио је и многа друга писана дела.

Молитвама његовим, Боже, помилуј и спаси нас.